Koje poslove Kragujevčani nikako neće da rade, a šta najviše vole!

Izbegava se i zanimanje “čovek za sve”, kao što je računovođa koji treba da bude i sekretarica, administrativac, kafe kuvarica i čistačica.
Iako podaci pokazuju da u našoj zemlji ima oko milion nezaposlenih lica, među onima koji traže posao itekako postoji selekcija prilikom traženja zaposlenja, pa tako Kragujevčanii najviše žele da budu bankari, menadžeri, šefovi ili direktori, dok nikako ne bi voleli da budu agenti osiguranja, komercijalisti, građevinci ili poljoprivrednici, kazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.

Najpoželjnija zanimanja od strane nezaposlenih lica su poslovi vezane za jedno mesto, kao što su administrativni poslovi, finansije i osiguranje, bez obzira na zanimanje. Najveći broj lica bi se opredelio za rad u banci, domaćoj ili stranoj, a takođe bi želeli po mogućstvu da to budu rukovodeće, kao i menadžerske pozicije. Novac je glavni kriterijum za izbor posla kada je u pitanju privatni sektor, ali i se i dalje preferiraju poslovi u državnim institucijama, kada zarada baš i nije presudni faktor prilikom njihovog odlučivanja – kažu u NSZ.

Prema analizama koje Nacionalna služba za zapošljavanje, izbegavaju se poslovi “bez radnog vremena”, kada lice ne zna koliko vremena će da provede na poslu, bez slobodne subote, nedelje i praznika. Takođe to su poslovi koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili poslovi u neadekvatnim uslovima, odnosno po velikoj hladnoći, toploti ili buci.

Manje traženi zanati su zanimanja koja se svrstavaju u grupu starih zanata, kao što su na primer: jorgandžija, kišobrandžija, abadžija, pomoćnik kolara i kolar, užar, presvlakač dugmadi, bižuter, bačvar, bunardžija, kotlar-kazanžija, sarač, ćilimar… polako izumiru. Manje tražena zanimanja su i kondukteri, vozovođe, kao i izrađivač celuloze i papira.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu je više od 22 hiljade građana. Trećina njih je na listi nezaposlenih manje od godinu dana, a skoro šest hiljada Kragujevčana posao traži između dve i pet godina. Ako niste farmaceut, stomatolog ili profesor italijanskog ili se niste obrazovali u mašinsko-metalskoj struci u Kragujevcu ćete teže poronaći posao.

Ukoliko imate preko 50 ili manje od 30 godina situacija je još teža, ako je suditi prema starosti onih koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapšljavanje. Među više od 22 hiljade nezaposlenih oko 10 odsto je onih koji su završili fakultet, a najviše ih je sa srednjoškolskim obrazovanjem.

Nacionalna služba nezaposlenima, uz evidentiranje i individualni plan zapošljavanja, i ove godine nudi obuke i radionice, pomoć za pokretanje sopstevnog posla ili stručnu praksu.