Majstori zanata danas su traženi i dobro plaćeni, rad u fabrici je visoko automatizovan, a đaci koji upišu deficitarne obrazovne profile dobijaju stipendiju i posao.
Budući majstori koji se školuju za deficitarna zanimanja dobijaju stipendije, rade u fabrikama koje su visoko automatizovane, a po završetku trogodišnjeg školovanja većinu već čekaju radna mesta, i to dobro plaćena.
A da rečenica „čeka ih posao čim završe školu” nije samo fraza, potvrđuje i Branko Veljović, direktor „Zastave Inpro”. On kaže da je firma žudela za majstorima ovog profila i da su bili prinuđeni da rade prekvalifikaciju.
Da se i u glavama mladih mnogo toga menja, pokazuje i nedavni primer jednog kragujevačkog učenika – koji je knjižicu gimnazije zamenio aparatom za varenje.
Stari majstori tvrde da imamo vrlo nadarenu decu za poslove zavarivača i da delovi u čijoj izradi učestvuju i naši srednjoškolci mogu da se nađu u avionima u Rusiji, automobilima u Francuskoj, vojnoj industriji i poljoprivrednoj mehanizaciji širom sveta.
Nekoliko preduzeća u Kragujevcu su prihvatila da budu „škole u fabrici” za đake Politehničke škole koji se školuju za bravare-zavarivače. Ovaj trogodišnji obrazovni profil uveden je po modelu kooperativnog obrazovanja, koji uz časove i praksu u školi, podrazumeva i praksu u preduzećima, uz stipendiju i posao. Po ovom modelu trenutno se u 10 škola u Srbiji obrazuju đaci za bravare-zavarivače, električare i industrijske mehaničare, a od 1. septembra će biti 14 takvih škola. Čitav projekat „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja” finansira nemačka vlada, a sprovode ga GIZ (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju) i srpsko Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
