Zakoni u Srbiji propisuju različita pravila koja bi prosečan građanin bez razmišljanja podveo pod bizarne; za razliku od odredbi za koje previđamo “šta je zakonodovac hteo da kaže”, postoje i one koje su čudne.
Dakle, ukoliko ubijete riđeg šumskog mrava košta 40.000, poljskog miša 10.000, vrapca 25.000, šumske kornjače 15.900, a zelene žabe 1.200.
Ubistvo vuka, vidre, mrkog medveda, dabra, kratkokljune guske, velikog labuda, bele rode, obične kukavice, surog orla, šarke, barske kornjače, ježa i vrane, takođe bi vam “isteralo” od 10.000 do milion dinara.
Na žalost onih koji ih ne razumeju, a sreću onih koje ovi zakoni štite – poput životinjskih vrsta kojima preti istrebljenje – ovi propisi doneti su iz vrlo jasnih razloga: zarad produžetka neke ugrožene vrste, bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju, ili građana koji su sigurniji kada se u njihovoj blizini ne kreće čopor gladnih životinja, koje – usled navike – podrazumevaju da slučajni prolaznik treba da ih nahrani.