Jeziva statistika kaže da se najviše nasilja u porodici događa upravo kada su praznici.
Skoro svakog vikenda postoji neki slučaj nasilja u porodici sa tragičnim ishodom. Nažalost, slučajevi nasilja učestaliji posle praznika.
Uvek oko Nove godine i porodičnih praznika, koji bi trebalo da objedine porodice, dešavaju se pojačane svađe i porodični problemi.
Među žrvama nasilja nad starima daleko je više žena nego muškaraca. Centar za socijalni rad u Kragujevcu je prošle godine zabeležio 44 slučaja nasilja nad starima, a u 35 slučajeva žrtve su bile žene. Od početka prošle godine u krugu porodice zabeleženo je 11 ubistava žena starosti 60 i više godina. Skoro polovinu tih ubistava počinila su njihova deca i unuci (pet slučajeva), a isto toliko supružnici.
Prema podacima iz kragujevačke policije, najveći procenat zauzima psihičko nasilje (118 prijava u prvih 10 meseci tekuće godine), a sledi telesno povređivanje (9 prijava). Beleže se i slučajevi nasilja nad maloletnim licima, dok neretko dolazi do kršenja već izrečene mere zabrane prilaska žrtvi. Smrtnih posledica kao kulminacije porodičnog nasilja u prošloj godini u Kragujevcu, na sreću, nije bilo.
Porodično nasilje se, najšire gledano, može ispoljiti kao:
Fizičko nasilje: udaranje rukama, nogama ili nekim predmetom, napad oružjem (hladnim ili vatrenim, svejedno), davljenje, bacanje, tresenje, trovanje, nanošenje opekotina ili namerno nanošenje fizičkog bola ili telesnih povreda na bilo koji drugi način, ali i namerno izlaganje opasnosti.
Seksualno nasilje: prisiljavanje na seksualni odnos (silovanje), kao i bilo kakav seksualni odnos (uključujući i navođenje na njega) s detetom ili punoletnom nemoćnom osobom (osobom koja nije u stanju da shvati šta joj se dešava ili da se brani) ili iskorišćavanje maloletnika u seksualne svrhe (podvođenje, snimanje pornografskog materijala, navođenje na prisustvovanje polnom činu…). Ovde se može svrstati i samo stupanje u vanbračnu zajednicu s maloletnikom, kao i prisiljavanje na vanbračnu zajednicu od strane roditelja (usvojitelja, staratelja…), što je posebno krivično delo, a ako se time neko okoristi, može se svrstati i u ekonomsko nasilje.
Psihičko nasilje: pretnje, zastrašivanje, navođenje na samoubistvo, vređanje, omalovažavanje, ocrnjivanje, okrivljavanje bez razloga, ismevanje, ograničenje kretanja (na primer, zabrana izlaska iz kuće), zabrana komunikacije s drugim osobama, ucenjivanje, odnosno, kako kažu naši zakoni, „svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje“.
Ekonomsko nasilje: nasilno oduzimanje novca i vrednih stvari, kontrolisanje zarade i primanja, trošenje novca isključivo za zadovoljenje sopstvenih potreba, neispunjavanje obaveze izdržavanja neobezbeđenih članova porodice, zabrana članu porodice da raspolaže sopstvenim, odnosno zajedničkim prihodima, zabrana članu porodice da se zaposli i ostvari sopstvene prihode, oduzimanje sredstava rada, nametanje obaveze stalnog podnošenja detaljnih izveštaja o trošenju novca.
I sam pokušaj da se nešto od ovoga učini predstavlja nasilje.