U jednoj prodavnici u Kragujevcu, mlada žena je optužena za krađu.
Međutim, ona nije ništa ukrala.
- Probala sam senku za oči i pokušala da vidim kako mi stoji na njihovom minijaturnom ogledalu pod neonskim svetlom. Pošto nisam mogla jasno da vidim boju, iz svoje torbe sam uzela ogledalo. Pogledala sam se, nisam bila zadovoljna, obrisala sam senku i krenula ka vratima. Pred samim izlazom prišao mi je prodavac i pokazao rukom ka prostoriji iza. Rekao mi je “pođite sa mnom, na kameri smo videli da ste nešto stavili u torbu”. Zanemela sam na trenutak i rekla mu “da jesam, vama bi na vratima zapišao aparat za detektovanje krađa”. Okrenuh se ka vratima i shvatih, oni i nemaju te aparate! Momak je još jednom ponovio da pođem sa njim pružajući ruku da me uhvati za mišicu i odmah povukao ruku k sebi. Tada mi je sinulo! On ne sme ni da me dotakne, o tome sam nedavno čitala. Rekoh mu “neću da pođem sa vama” - svedoči ova mlada žena.
Prodavac je odmah zapretio da će pozvati policiju ako ne pođe sa njim, ali očigledno da nije očekivao da će ona i sačekati policiju.
– Prodavac reče da ipak neće zvati, ali da moram da pođem sa njim. Ruke su mi drhtale, srce lupalo, stidela sam se kupaca koji su ulazili i gledali u mene. Još jednom skupih snagu i upitah ga “hoćete li najzad pozvati policiju?”. On je ponavljao da pođem sa njim dodajući da neće da zove policiju. Upitah “a nećete?” Tada rekoh “e sada ja hoću da ih zovem i izvadih mobilni iz jakne”. On skoči kao da sam ga polila vodom. Poče da se preznojava. Otrča iza, verovatno kod šefa i brzo se vrati nazad sa rečima “ne treba da pođete sa mnom, idite” – svedoči žrtva bahatih trgovaca.
– Kako on reče da ne treba da pođem u njihove prostorije, ja rekoh “e sada hoću”. On stade da me moli da ne idem, ali ja sam već ulazila na vrata njihove kancelarije. Bila je pregrađena rigips pločom na dva dela, iza se nije videlo, ali sam čula da nekoga ima. Pitah sirotog mladića “da li ti je iza šef?”. On spusti pogled. Rekoh mu “šef ti je bahata, nepismena prostačina koja će u zatvor ako prijavim da ste pokušali da me pretresete i zatvorite u ovu kancelariju protiv moje volje“. Recite ološu da ja nisam od prestravljenih ljudi koji ne znaju svoja prava, pa ih možete ubediti da se skinu do gaća ne bi li dokazali da nisu lopovi. Znate šta se ne sme, pa ih sve vreme ne dotičete. Kada vas tuže, vi pokažete snimke sa kamera gde se vidi da se ljudi sami skidaju, pa tvrdite da je to bila njihova slobodna volja. Ološu! Vaš šef ili je budaletina nepismena koja zakon ne poznaje ili ološ neviđeni, a pride je jadna kukavica koja sada čuči iza paravana dok ja Vas kinjim - rekoh prodavcu gotovom da se onesvesti.
– Otvorih ćutke tašnu i izručih je na sto pred njim. On je sve vreme ponavljao “ne treba, ne treba”. Rekoh mu “sada ja hoću!”. Radim ovo zbog tebe, da ti ološ iza onog paravana ne bi sutra “skinuo” od mizerne plate senku koju nisam ukrala, kao što ti verovatno od plate odbija šta god da nestane u radnji. I reci šefu i gazdi da bednici treba da kupe aparate koji detektuju krađe i da zaposle još radnika – rekoh i krenuh ka vratima, priča ova mlada žena.
Njoj je bilo žao što kinji radnika koji zapravo i nije kriv, ali nije ni ona ništa uradila.
Srećom, znala je svoja prava i poručuje svima da ih nauče da bi znali kako treba odreagovati u ovako neprijatnim situacijama.
Izvor: Telegraf