U Šumadiji se poljoprivrednici već pripremaju za prolećnu setvu ali i za zaštitu useva. Topli dani pogodovali su brzom razvoju samih biljaka, međutim u velikim količinama na njivama se pojavio i korov pa poljoprivrednici strahuju i od pojave bolesti na usevima.
Visoke temperature za ovo doba godine i manjak snežnih padavina tokom zime uticali su i na brže nicanje pšenice. Topli dani pogodovali su ratarskim kulturama u Šumadiji ali u isto vreme kako se usevi brzo razvijaju, tako niču i korovi.
Poljoprivrednik iz sela Dobrovodica Marko Sretenović nada se standardnom prinosu do 4 i po tone po hektaru iako je primetio na nekoliko njiva pojavu korova.
"Nadam se da će ovo vreme da izvuče useve iako nije bilo snega i iako je ovako topao februar jer ovakva klima ne pogoduje samo žitu, pogoduje i korovima i bolestima. Mislim da će krenuti zaštita što ranije, već sredinom marta, ukoliko ovo vreme to dopusti jer je potrebno da se temperatura ujednači. Zato ćemo morati pod hitno da krenemo sa zaštitom i protiv bolesti i protiv korova. Verovatno će biti manjak vlage pa ćemo morati da što pre krenemo u neko zatvaranje brazde, čisto da sačuvamo koliko toliko vlage za taj prolećni deo setve" kaže Sretenović.
Poljoprivrednici iz Centralne Srbije iskoristiće tople dane za pripremanje zaštite useva od bolesti.
"Pšenicu smo prehranili a ovih dana ćemo krenuti i sa prskanjem da bi je zaštitili od korova i bolesti. Za kukuruz je još rano sa njim ćemo početi tamo negde krajem marta, početkom aprila a sada ćemo u martu da spremamo oranje koliko možemo, da pripremimo zemljište da bi leglo da ne gubi vlagu", kaže Branislav Milanović, poljoprivrednik iz tog sela.
Stručnjaci kažu da ovaj prolećni period u februaru ne utiče loše na sam fenološki razvoj biljaka. Međutim ukoliko temperatura naglo padne može doći do većih oštećenja na biljnim kulturama.
"Potrebno je uneti azotna hraniva. Osnovna hraniva se ne unose više kod zasejanih biljnih vrsta a od azotnih preporučujemo, s obzirom na područje koje jako izražava kiselu reakciju, da se unosi samo krečni amonijum nitrat. U globalu možemo da kažemo da se ječam prihranjuje sa nešto manjom količinom po jedinici površine, za razliku od pšenice i tritikala koji može da trpi znatno više", navodi Dobrivoje Popović, stručni saradnik za poljoprivredu i ratarstvo.
U Šumadiji su počele i pripreme za prolećnu setvu koja se očekuje početkom aprila.
Izvor: RTV
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
