Kragujevac u susret Sretenju

Ovakvo shvatanje statusa Srbije izraženo je već u prvom članu ustava na sledeći način: ''Serbija je nerazdjelno i u pravleniju svom nezavisimo Knjaževstvo'', uz dopunu ''po priznaniju Sultana Mahmuda drugoga, i Imperatora Nikolaja prvoga''. Ovo je bilo i jedino pominjanje Turske u čitavom ustavnom tekstu, kao nominalnog gospodara Srbije. Ustav je donet na Narodnoj skupštini, koja se okupila na dan Sretenja Gospodnjeg 2. februara 1835. i kojoj je , pod vedrim nebom na jednoj livadi u Kragujevcu, prisustvovalo više hiljada deputata, izabranih po varošima i selima u okviru pojedinih kapetanija, neke vrste srezova. Na Skupštini je Knjaz Miloš izložio motive donošenja ustava, a potom je tekst ustava pročitan u celini a potom i prihvaćen od Skupštine. Sretenjski ustav kao ustavnopravno uobličavanje života srpskog društva onog vremena, kao ograničenje državne vlasti i garancija uspostavljanja prava i sloboda, značio je prelaz na pravnu državu, koja je kontrast svakom obliku vladavine zasnovanoj na samovoljnoj prinudi onih koji vladaju. Sretenjski ustav je oktroisani, narodu podareni ustav od Knjaza Miloša, kojim se on, dobrovoljno odrekao svog svevlašća. Sretenjski ustav nije stvaran u tajnoj kancelariji, već po naručbini Knjaza Miloša. Pisanje ustava bilo je povereno Dimitriju Davidoviću. Ovaj talentovani novinar i u to vreme jedan od retkih naših ljudi koji je poznavao ustavna uređenja razvijenih evropskih zemalja, svoj zadatak ''ustavopisca'' obavio je veoma uspešno. Ustav je pisan predvukovskim pismom, uz upotrebu ijekavice, sa mnogo arhaičnih reči, ali i pod očiglednim uticajem ruske terminologije tamo gde još nije bilo odgovarajuće srpske. Ovaj ustav je štampan u Kragujevcu, u Knjaževsko-srpskoj topografiji, na neuobičajeno velikom formatu i u inzvanrednoj likovnoj opremi. Kompozicijski, Sretenjski ustav se sastoji od 142 člana, kojima su bila obuhvaćena: Dostojanstvo i prostor Srbije, Boja i grb Srbije, Vlasti srpske, O zakonodavstvu i načinu kako ga valja voditi uopšte, O Knjazu srpskom, O državnom sovjetu, Vlast sudska, O Narodnoj skupštini, O crkvi, O finansiji, O opštenarodnim pravima Srbina, Prava činovnika, Promene i dodaci Ustavu i Zaključak. Imajući u vidu sadržaj ustava ali i vreme i okolnosti u kojima je usvojen nesumljivo je da Sretenjski ustav izražava, sa jedne strane, slobodoumne ideje izražene u ustavnim dokumentima s kraja osamnestog i početka devetnestog veka, dok, sa druge strane, prihvata zahteve koji su proizilazili iz društvenih, ekonomskih i političkih prilika ondašnje Srbije. Međutim, tri po prostanstvu velika cartva, tursko, austrijsko i rusko, nisu se mirila sa potpunom samostalnošću Srbije i njenim ustavnim uređenjem, u kojoj se Narodnoj skupštini daje vid legalnosti i građanima garantuju određena prava i slobode. Pod njihovim pritiskom, a pri tome i sam ne želeći da bude vezan Ustavom, Knjaz Miloš se lako odlučio da Sretenjski ustav ukine. Tako je prvi srpski ustav doživeo neslavnu sudbinu sasvim kratkog primenjivanja, jer je ukinut samo šest nedelja posle donošenja.

autor: ikragujevac