Istrošene baterije su opasne, ne bi trebalo da ih bacamo u smeće, a mogućnost njihove reciklaže u Srbiji ne postoji. Šta onda da radimo sa baterijama koje izvadimo iz satova, igračaka, fotoaparata, daljinskih upravljača...?
Prema statistikama, četvoročlano domaćinstvo u Srbiji iskoristi čak 20 baterija godišnje. Svaka od njih sadrži opasne materije kao što su olovo, kadmijum i živa koji imaju dalekosežne negativne efekte po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Procesom raspadanja i razgradnje teški metali odlaze u zemlju, ali i u podzemne vode i potom u lanac ishrane. Sa druge strane, ukoliko se spale, teški metali dospevaju u vazduh u vidu sitnih čestica a dalje opet u zemljište i vode
Proizvođači i uvoznici ovih proizvoda, koji posle upotrebe postaju opasan otpad, u obavezi su da vode računa i o njihovom krajnjem bezbednom zbrinjavanju. U prodajnom objektu od krajnjeg korisnika, preuzimaju se istrošene baterije i akumulatori, a trgovac ih predaje sakupljaču.
U Udruženju reciklera Srbije kažu da ovo lepo zvuči, ali da, na žalost, ovakva praksa nije zaživela iako je definisana pravilnikom još 2010. godine.
- Istim pravilnikom jedinice lokalne samouprave zadužene su za prikupljanje baterija i akumulatora od stanovništva u posebnim kontejnerima. Ali ni to se nije desilo, već se baterije mešaju sa ostalim otpadom iz domaćinstva - objašnjavaju u ovom Udruženju.
Za kućne baterije reciklaža u Srbiji ne postoji.
- Predlog je da se u svom kraju raspitate ko preuzima ovu vrstu opasnog otpada jer postoje specijalizovane prodavnice elektro opreme i opreme za osvetljenje koje preuzimaju baterije - kažu u Udruženju reciklera Srbije.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
