Kragujevački šampion

Odricanjem i velikim zalaganjem ove sezone stigao je do šampionske titule, a bio je i nadomak zlatne kacige. Kako to običaji nalažu, posle kartinga verovatno će se naći u Jugu klase mali N, a kako je izlgedala njegova karijera, danas nam priča mladi Nikola Lazarević.
Kako je došlo do toga da počneš da se baviš kartingom? Da li se neko iz tvog okruženja bavio već automobilzmom?
„Rođen sam u porodici u kojoj je oduvek bilo ljubavi prema automobilizmu. Moj otac i moj deda već 30 godina drže auto servis, a deda je 70-ih godina vozio auto trke. Još kao mali voleo sam ekstremnu vožnju, počevši od bicikle, a za svoj drugi rođendan dobio sam minijaturnu repliku motocikla. Kako sam rastao, svake godine sam dobijao veći i brži motor, pošto je moja ljubav prema ekstemno brzoj vožnji bila ogromna, otac je odlučio da me preusmeri na neki bezbedniji sport. Tada, 2009. godine odveo me je na karting trku u Kragujevcu i meni se to jako svidelo i želeo sam da probam.
Posle par dana sam pozajmio karting od mog drugara Jovana Nedeljkovića koji je tada vozio karting trke. Dok sam vozio svoje prve krugove to su posmatrali moj otac i njegov prijatelj Zoran Marković Šeki, koji je takođe vrsan poznavalac auto sporta, kao i mehaničar i tada je prokomentarisao: „Ovo je budući šampion“. Šeki i moj otac ubrzo su otišli u Beograd i kupili moj prvi karting, marke Sviss Hutless od 60ccm i sa njim sam se uključio u 2009. sezonu, koju sam završio kao drugoplasirani u generalnom plasmanu, iako sam vozio četiri trke manje. Te godine sam se trkao sa 8 takmičara u klasi 1. Od osam trka do kraja sezone koje sam vozio, na čak 7 sam pobedio.“
 Da li nam možeš pomenuti neke zanimljive događaje iz dosadašnje karijere, možda i neke loše stvari koje su te pratile?
„To je veoma ekstreman sport, a samim tim prate ga i lepe i loše stvari. Jedna od lepših stvari koje sam doživeo u toku svoje karijere jeste odlazak na trku u Zagreb, gde sam se trkao sa 13 takmičara. Osvojio sam šesto vreme na kvalifikacijama, iako sam 26kg bio teži od ostalih. Tokom trke sam stigao do trećeg mesta, iako niko to nije očekivao. Trku sam završio na četvrtom mestu.
Svi su bili oduševljeni mojoj vožnjom. Bilo je tu još puno lepih stvari, kao što su sve moje pobede i druženja tokom priprema i trka. Kao i u svakom sportu i ovde, nažalost postoje ljudi koji bi želeli prevarama da stignu do pobede, tako su i mene dosta puta kažnjavali bez razloga i nesportskom vožnjom izbacivali sa staze. Da nije bilo takvih događaja ovo bi mi bila druga zlatna kaciga u karijeri.“
Sezonu si završio kao šampion u klasi V. Kako se osećaš zbog toga, do poslednje trke si vodio veliku borbu sa Aleksom Radojkovićem i Aleksandrom Ristićem?
„Veoma sam srećan i ponosan, naročito što smo se do samog kraja vatreno borili i što sam za konkurenciju imao veoma dobre i dosta iskusnije vozače od mene i zbog toga mi je ova titula još draža.“
Sigurno će naše čitaoce zanimati nešto više o kartingu i tvojoj klasi? Kakve su specifikacije tvog kartinga i reci nam nešto više o njemu?
„Ove godine sam vozio klasu V, a u toj klasi se voze motori od 125ccm. Starosna granica je od 15 godina, ali pošto sam ja bio šampion i prethodne godine, dozvolili su mi da sezonu počnem sa 14 godina. Vozio sam karting Zanardi 2011. godište, motor X30 i drugi motor K25, zbog različitosti staza morao sam da imam 2 motora. Snaga motora je 30kW, najveća postignuta brzina mi je bila oko 140km/h.“
Kakvi su planovi Nikole Lazarevića za sledeću godinu? Načuli smo da prelaziš u klasu mali N, gde se nadamo da ćeš nastaviti šampionski niz iz kartinga?
„Još uvek nije ništa sigurno, trenutno smo u potrazi za automobilom, Jugo mali N, a u ponudi ima dosta automobila, ako uspemo da pronađemo dovoljno dobar, prećiću u tu klasu, što ne znači da ću prestati da vozim karting.“
Imaš li idola, uzora, koga si sa zadovoljstvom gledao na našim prostorima?
„Kod nas uzor mi je Dejan Ilić Dženiks, on se bavi auto trkama, koji će me naučiti svemu o auto trkama kada predjem u automobil, dok mi je najveći idol iz sveta F1 Fernando Alonso, kao i Valentino Rossi, iako se ne bavi auto sportom.“
Pomenuo si Rossija, što znači da pratiš i Moto GP? Kako deluje iz tvog ugla ovogodišnja sezona koja je bila jako uzbudljiva?
„Pratim svaku Moto GP trku i zajedno sa svojim ocem vatreno navijam za Rossija. Što se tiče ove sezone, moje mišljenje je da je učinjena velika nepravda prema Rossiju i mnogo mi je žao što nije osvojio 10-tu titulu, ali siguran sam da će je sledeće godine osvojiti.“
Šta bi poručio tvojim drugarima, vršnjacima, koji žele da se bave ovim sportom? Koliko je teško sve postići i doći do željenog cilja?
„Ovo je jako lep sport, ali za svaki veliki uspeh potrebna su velika odricanja i naporni treninzi. Desavaće se i neuspesi i da vam karting stane u sred trke, ali to je sve deo ovog sporta, zato je potrebna velika ljubav, upornost i istrajnost, jedino tako možete da dođete do željenog cilja.“