Ručno gravira okov za kivot, za mošti Nikolaja i Justina

Kivot je dužine 94 centimetara, a dubine i širine po 30 centimetara.

Pored ukrasne srebrne gravure, koja se meri metrima, a koju Radiša, kao i sve ostalo, ručno gravira samo dletom i čekićem, okov će imati i grbove Srpske pravoslavne crkve i države Srbije, kao i četiri hiruvima (anđela).

Na okovu će se naći i pozlaćene ikonice, dužine svega 35 milimetara, na kojima su spretne Radišine ruke već izgravirale lik Nikolaja i Justina. Izgravirao je Radiša i knjigu koju Justin drži u ruci, kao i njen naslov - Žitije svetih.

Ovaj talentovani umetnik gravure u izjavi Tanjugu kaže da najviše voli da gravira kada mu prepuste da sam izabere motive.
"Motivi su uglavnom iz naših manastira na Kosovu i Metohiji, a jednim delom i iz manastira Ravanica. Pošto je meni prepušteno da odlučim šta ću da radim, birao sam kompleksne motive sa vrlo zahtevnim radovima, da malo više radim i da se namučim", priča Radiša.

Decenijama se bavi ručnim graviranjem, i kako kaže, nije mu prvi put da mu se ukazuje čast time da on gravira okov za kivot.
"Ne mogu ni sam da verujem, da eto ja, koji sam običan čovek, drugi put radim gravuru za kivot. Prvi put sam radio za manastir Ravanicu, za kivot u kojem su mošti kneza Lazara. Meni je samim tim pripala velika čast, i to je za mene duhovna satisfakcija, ali i želja da ostavim trag u svom životu", rekao je Radiša.

Dodaje da mu je bitno i da se zna da neki Srbin to radi, jer, kako kaže, ručno to ne radi niko, ne samo u Srbiji, već i u svetu.
"Ovim poslom bavim se skoro 40 godina, lično mi nije poznato, da neko, isključivo ručno, radi ovakve stvari. Sve što sam radio i što radim, ručno radim, bez mašina i struje", tvrdi Radiša.

Ovaj dobitnik raznih priznanja ističe da mu je čast ukazana i time što ima improvizovanu radionicu na Svetoj gori, kao i da ima veliku podršku za to što radi i blagoslov od oca Voje Bilbije sa Svete gore.
"Radionica je još uvek u razvoju. Rađene su neke sitne stvari, čisto radi promocije ovog posla. Nadam se da će to da zaživi, a da li će, to ću znati, verovatno, sledeći put kada budem tamo otišao", kaže Radiša.

Radiša je diplomu za gravera stekao u nekadašnjoj Tehničkoj školi u Kragujevcu 1977. godine, i za gotovo četiri decenije rada, dletom i čekićem, koje je takođe sam napravio, izgravirao je, u svojoj radionici, bezbroj raznih predmeta.

Neki od njih su medaljoni, narukvice, ogrlice, pehari, crkvena zvona, frule i po koje sportsko i lično oružje. Tu su i minijaturni predmeti, za Ginisa, zato što je na zlatnoj pločici, dimenzija 11 sa 14 milimetara, ručno izgravirao celu molitvu "Oče naš" koja ima 216 slovnih znakova. Na minijaturnom pergamentu od zlata izgravirao je Hristovu poruku od 55 slova, vidljivih pod lupom.

Likovni kritičar Dejan Đorić ranije je o Radiši napisao da radi na način kako su to radili najveći majstori pre mnogo vekova, kao i da njegova umetnost seže do velikih gotskih slikara, grafičara, zlatara i gravera.

I pored toga, Radiša nije postao član ULUPUDS-a. Kako je izjavio, prijavio se na njihov konkurs u decembru, ali je potom obavešten da je odbijen, i to, bez obrazloženja.

Ne skriva da mu to teško pada, tim pre što je, kako je izjavio, sa njegovim radom, ranije neko drugi iz Kragujevca postao član ULUPUDS-a.

tanjug.rs